Mig33 Forum • Pogledaj temu - Vječiti mladoženja, Jakov Ignjatović
 
Prijavite se

Prijavite seRegistruj se

Gosti ne mogu chatati

Vječiti mladoženja, Jakov Ignjatović

Lektire za osnovnu i srednju školu

Vječiti mladoženja, Jakov Ignjatović

Postod vedad » Pon Mar 08, 2010 9:48 pm

Slika
Spisak svih lektira ovdje


Jakov Ignjatović: Vječiti mladoženja

Bilješke o piscu
Jakov Ignjatović je bio poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.

Ignjatović se rodio u Sent-Andreji. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, a gimnaziju u Vacu, Ostrogonu i Pešti. Prava je slušao u Pešti, ali je zbog sukoba sa profesorima napustio univerzitet i dobrovoljno otišao u husare. Kasnije je završio prava u Kečkemetu, kao husar. Kratko vreme je bio advokat, i čim je izbila Mađarska revolucija (1848), uzeo je učešće na strani Mađara protiv Beča, zbog čega je, posle mađarske kapitulacije, morao prebeći u Beograd. U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854-1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima i veliki beležnik u Novom Sadu. U periodu od 1863. do 1869. živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju.

Kad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedničku političku borbu sa Mađarima protiv Beča, Ignjatović je aktivno učestvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika. Kad je narodna stranka napustila Mađare, Ignjatović, suprotno ogromnoj većini Srba u Vojvodini, ostaje dosledan prijatelj Mađara i pobornik srpsko-mađarskog sporazuma. Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Umro je u Novom Sadu 1889. godine.

Spisak književnih radova
Ignjatović je svoju književnu delatnost razvio kad je došao za urednika „Letopisa“, On je napisao više patriotsko-istorijskih romana i pripovedaka, koji su se sviđali ondašnjoj srpskoj publici, ali koji prema kritičarima nemaju prave književne vrednosti.Takvi su romani: „Đurađ Branković“, „Kraljevska snaha“ i nedovršeni „Deli - Bakić“; pripovetke: „Krv za rod“ i „Manzor i Džemila“. Mnogo je obimniji i znatniji njegov rad na socijalnom romanu. On je tvorac realističkog društvenog romana kod Srba. Najbolji su mu romani: Čudan svet, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, „Stari i novi majstori“ i poslednji i najobimniji „Patnica“. I u ostalim svojim romanima i pripovetkama Ignjatović slika savremeni život srpskog društa u Vojvodini, ali u njima, pored realističkog prikazivanja, prevlađuje humoristički i avanturistički elemenat, osobito u romanima „Trideset godina iz života Milana Narandžića“ i „Trpen spasen“ (nedovršen, u „Srbadiji“, a prerađen u dramu „Adam i berberin“).


O ROMANU

Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji, Jakov ignjatović, u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov; put koji traje danima, nedeljama i mesecima. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija, u kojima, naravno, dominira Čamča, sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu.
Stari Sentandrejci, vidimo, stalno na umu imaju profit.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni,ali u tome nije bilo, niti je smelo biti rasipništva.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja.
O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja, od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom...
Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva,ali ne na bezočan način.Prema bližnjima su ozbiljni i strogi,u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni.
Pisac Jakov Ignjatović je, razvijajući roman Večiti mladoženj, pokazao u stvari odnos između starog i novog,pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio zadovoljan i srećan, i zašto mladi svet propada.On sa simpatijama gleda na staro, ali se ne podsmeva novom.Odgovor bi bio u sledećem: stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema. U tome je bio racionalan, dok mlađi svet ništa ne stiče, već staro rasprodaje, ušteđeno rasipa, nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.


Kratak sadržaj

Radnja počinje upoznavanjem sa likovima (tri nerazdvojna prijatelja): Sofronije Kirić(Sofra), Isail Čamčić (Čamča) i Jovan(Jovo) Krečar....Sva trojica žive sa svojim suprugama i djecom u mađarskom mjestu U.- Sentandreja kao mađarski Srbi.Oženjenei su sva trojica,Sofra sa gospođom Sokom(djeca: Pera,Lenka,Pelagija,Katica,Šamika),Čamča je oženjen ali bez djece,Krečar ima jednog sina(advokata).

Djelo je podjeljeno u dvije velike cjeline:prva generacija(do desetog poglavlja),djeca prve generacije(od desetog poglavlja).

Sofra je najbogatiji od trojice. (jer je sve svoje crne banke-potrošio prije njihovog ukidanja).On vodi prodavnicu i kafanu.Krečar, Čamča i On odluče da otputuju u Krakov(Poljska) na vašar gdje će kupovati tkanine a prodavati vino.Međutim put se odužio jer Čamča,koji je volio da izbiva od kuće nije sao pisma kući i namjerno je odvlačio kola od predviđenog puta).Tu oni prolaze kroz mnoštvo sela čak prodaju vino nekom grofu.Na putu nazad Krečar se razboli a malo zatim i Sofra,ali ne kraju obojica prežive i vrate se kuću.U drugom dijelu umre Pelagija(iz nepoznatih razloga),Pera se otuđio od porodice jer ga je Sofra otjerao kad je vidio koliko je novca potrošio dok ga nije bilo.Lenka se udaje za sudca,umjesto za Nestora Čamčića(kojeg su iz dobrih razloga zvali "Profit").I ona se otuđuje od porodice.Soka ubrzo umire jer se nikako nije mogla oporaviti od smrti Pelagije,Katici umire zaručnik pa ona odbija da se uda,Sofra je izgubljen od tolikih gubitaka,jedino Šamiki (koji je postao fiškal) budućnost izgleda svijetla.Šamiku su svi voljeli(posebnmo žene) ali on nikako nije mogao d se skrasi sa ženom...ili su se udavale ili umirale(trbalo je da se oženi sa ženom koja je bila na samrti-Juca,ali njen otac je to odbio)...Stalno je išao na balove (koje je organizovao Čamča)....ali je već polako stario i nije se ženio.Pera je sa druge strane finansijski propao ,čak je krao od oca kad ga nije bilo kod kuće.Imao je on planove -preprodaja konja i živine ali su mu konji umirali brže nego što ih je kupovao.Katica je ubrzo umrla ,a za njom i gospodin Sofra(koji je umrožalostan jer nije dobio nasljednikao koji će nastaviti da vodi radnju),zatim Čamča koji je umro smijući se i Krećar.Nakon nekog vremena i Pera pošto više nije imao novca.Na kraju je umro i Šamika ne oženivši se...Žene sa kojima je provodio vrijeme su mu na grobu napisale "vječiti mladoženja",i često su ga posjećivale...mnogo više nego sve ostale grobove zajedno.


Likovi:

Sofra Kirić

Trgovac,vrlo imućan i od ugleda čovek.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom,trgovinom.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka;stekao je kuće,zemlju,vinograde, ducane,mehanu,stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno.Oženio se i ubrzo postao udovac.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo,dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao,u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom,sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu.Najviše nada je polagao u sina Šamiku.Umro je od upale pluća.

SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN

Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje,Pelagija je umrla,a Katica,razočarana,povukla se u sebe i tako neudata živi.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela.
Pera je postao bedan.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti,ne sluša,bekrija,kartaš,valjda i pijanac...Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić.

ŠAMIKA

Šamika, u koga su polagane sve nade, postaje posebna priča u romanu. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata. Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka, razvijao je razneženost i "žensku" finoću, lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju. Tako je gubio energičnost, muško držanje i ponašanje. Kao đak i student, materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi, oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke, za čije su ovladavenje potrebni volja, zaricanje, snaga i čvrsta rešenost. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije, kada se uveliko formira čovekova individualnost.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. Imao je mnogo kaputa, pantalona, frakova....Bilo je važno da ostavlja utisak, da ga svi traže i da se svima dopada.
znanje je tek onda znanje kada se stiče naporom vlastite misli a ne pamćenjem.
Korisnikov avatar
vedad
Mig33 Admin
Mig33 Admin
 
Postovi: 637
Pridružio se: Sre Feb 10, 2010 1:16 pm
Lokacija: Brčko
Mig33 Nik: r3st4rt
Mig33 level: 0

Povratak na Lektire

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju



REKLAME







Dizajn i prilagodbu web portala "Mig33 Forum" odradili IT SOLUCIJE. Profesionalni web dizajn po niskim cijenama. Kontakt: +38762/123-101.
cron