Mig33 Forum • Pogledaj temu - ewo ja tju pocHeti sa bukowskim, malo depresiwno, ali bitje
 
Prijavite se

Prijavite seRegistruj se

Gosti ne mogu chatati

ewo ja tju pocHeti sa bukowskim, malo depresiwno, ali bitje

Svi mi smo u životu pročitali bar jednu knjigu. Podijelite ta iskustva s nama.

ewo ja tju pocHeti sa bukowskim, malo depresiwno, ali bitje

Postod yes-r_ » Sub Apr 17, 2010 2:52 pm

• Najbolji čitalac i najbolje ljudsko biće je onaj koji me nagrađuje svojim odsustvom.
• Samo dve stvari ne valjaju kod novca: kad ga je previše ili premalo.
• Besmrtnost je glupa izmišljotina živih.
• Svi ćemo umreti, svi, kakav cirkus! Sama ta činjenica trebalo bi da nas natera da volimo jedni druge, ali nije tako. Unezvereni smo i pregaženi trivijalnostima, guta nas ništavilo.
• Većina ljudi nije spremna za smrt, svoju ili bilo čiju. Šokira ih, užasava. Ona je kao veliko iznenađenje. Ali nikad ne bi trebalo da bude. /.../ Nema šta da se žali u vezi sa smrću više nego što bi se žalilo za rastenjem cveta. Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju sopstvene živote, oni pišaju po svojim životima. Iseravaju ih. Glupa stoka. Previše su obuzeti jebanjem, filmovima, novcem, porodicom, jebanjem. Misli su im pune vate. Gutaju Boga bez razmišljanja. Brzo zaboravljaju kako se misli, drugima prepuštaju da misle umesto njih. Mozgovi su im začepljeni vatom. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.
• Najbolje je biti sam ali ne potpuno sam.
• Svako može da bude namćor, a većina to i jeste.
• Pokušavao sam da postanem pisac. Sada sam važio za takvog, a nisam mogao da smislim naslov. Prevarant.
• Jebi ga, smrt je ionako benzin u rezervoaru. Potrebna nam je. Meni je potrebna. Tebi je potrebna. Zagadili bismo okolinu ako bismo predugo ostali.
• U sledećme životu želim da budem mačka. Da spavam 20 sati dnevno i čekam da me nahrane. Da sedim i ližem sebi dupe. Ljudi su previše jadni i besni i skučeni.
• Ali u ovom trenutku pred očima su mi lica ljudi koji se klade na hipodromu, kartonska lica, grozna, zla, prazna, pohlepna, umiruća lica, dan za danom. Cepaju svoje tikete, čitaju razne novine, posmatraju promene na informativnoj tabli dok im tle sve više izmiče, a ja stojim zajedno s njima, ja sam jedno s njima. Mi smo bolesni, samo pušimo nadu. Naša bedna odeća, naša stara vozila. Stalno idemo ka prividu, naši životi straćeni su kao i životi ostalih.
• Ne takmičim se ni sa kim, ne razmišljam o besmrtnosti, zabole me za sve to. Reč je o AKCIJI dok si živ. Startna kapija koja se naglo otvara, obasjana suncem, konji što iskaču kroz svetlost, svi ti džokeji, hrabri mali đavoli u jarkoj svili, koji idu na to, postižu to. Sve je u kretanju i izazovu. Jebeš smrt. Danas je i danas i danas. Da.
• A onda, najednom, veče je prešlo u noć. Ponekad nema upozorenja. Stvari se dešavaju u trenutku. Sve se promeni. Živ si. Mrtav si. A sve teče dalje.
Tanki smo kao papir. Živimo od sreće izražene u procentima, privremeno. A to je ono najbolje i najgore, vremenski faktor. I ništa ne možeš da učiniš u vezi s tim. Možeš da sediš na vrhu planine i decenijama meditiraš, ali to se neće promeniti. Možeš da promeniš sebe u prihvatljivost, ali možda je i to pogrešno. Možda previše mislimo. Osećaj više, misli manje.
• Možda se napolju krije nešto zanimljivo? Kakvi snovi neznalice.
• Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera dalje i radi ono što radi. A mene nema. Jako čudno. Zamisli kamion za đubre koji dolazi i kupi đubre a mene nema. Ili novine bačene pred ulaz a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. I još gore, kad prođe neko vreme posle moje smrti, tada će me istinski otkriti. Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzeli dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje reči. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko. Biće dovoljno toga da bogovi pobljuju. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Skotovi. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto, bolje mi je.
• Postoje hiljade klopki u životu i mi većinom upadamo u mnoge od njih. Poenta je da se držiš dalje od što više njih. To ti pomaže da ostaneš koliko god možeš živ dok ne umreš...
• Decenijama sam pisao po malim sobama, spavao po parkovima, sedeo po barovima, radio sve moguće glupe poslove, i istovremeno pisao i pisao tačno onako kako sam hteo i osećao da moram. Moj rad je na kraju dobio neko priznanje. A ja sam i dalje pisao da sačuvam sebe od ludila, i dalje sam pisao, pokušavao da objasnim ovaj prokleti život samom sebi.
• Život ume ponekad da bude dobar, ali dešava se da nešto od toga zavisi samo od nas.
• Samo još jedan dan prosviran kroz glavu i sahranjen.
• Kapetan je izašao na ručak i mornari su preoteli brod.
• Pomislite na sve žive ljude koji nikad nisu čuli pristojnu muziku. Nije čudo što im lica otpadaju, nije čudo što bezobzirno ubijaju, nije čudo što im nedostaje srce.
• Sećam se dugog besnog pisma koje sam jednog dana dobio od čoveka koji mi je rekao da nemam prava da kažem kako ne volim Šekspira. Poverovaće mi isuviše mnogo mladih i neće se potruditi da pročitaju Šekspira. Nisam imao prava da uzmem takvu slobodu. I tako dalje i tako dalje. Nisam mu odgovorio. Ali odgovoriću ovde.
Jebi se, druže! A ne volim ni Tolstoja!
Korisnikov avatar
yes-r_
 
Postovi: 96
Pridružio se: Pet Feb 12, 2010 4:53 pm
Lokacija: Srebrenik
Mig33 Nik: yes-r_
Mig33 level: 0

Povratak na Knjige

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost



REKLAME







Dizajn i prilagodbu web portala "Mig33 Forum" odradili IT SOLUCIJE. Profesionalni web dizajn po niskim cijenama. Kontakt: +38762/123-101.
cron